Kaćevo: Novi život starog sela
Prijepolje – U Kaćevu je, u poslednjih nekoliko godina, obnovljeno ili nanovo izgrađeno tridesetak krovova. Selo je, bez dileme, u potpunosti promenilo fizionomiju…
U Kaćevu poslednjih godina sagrađeno tridesetak kuća, foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Umesto uobičajenih oronulih kuća i pomoćnih zgrada koje su „posejane“ valovitim proplancima sa desne strane starog puta Prijepolje – Sjenica, sada vas, već od zaseoka Dvorište dočekuju vedri krovovi, uređene avlije, „postrojeni“ redovi jabuka, šljiva, malina, aronije…miris tek upaljenog roštilja, pravi mali sajam automobila raznih registarskih oznaka…Opis odgovara „vikend razglednici“ Kaćeva. Drugačije je sredinom sedmice, zimi pogotovo, ali kuće i vikendice su tu, nigde one neće sa mesta na koje su ih „posadili“ relativno mladi vlasnici.
-Da ne nagađamo, nego brojem i slovima: u poslednje tri godine 34 novoizgrađene ili obnovljene stare kuće, ulepšale su Kaćevo i ovaj deo opštine, kaže za naš List predsednik Mesne zajednice Hajrudin Hamzić. Ima još, makar desetak, zainteresovanih za slične radove. Prednjače Bećirovići, Jonovići, Bukvići, Hamzići, Mušanovići… gotovo da nema familije a da neko nije zakopao temelj ili, makar, to planira uskoro. E, sad, druga je priča kad govorimo o obnavljanju imanja, ali i tu se stvari pokreću sa mrtve tačke, dodaje on.
Zbilja, Kaćevo koje pamtimo sa početka ovog milenijuma, gotovo da se ne prepoznaje. Istina, po brojnosti stalnih meštana i živosti u selu kakva je bila sredinom prošlog veka vidi se da su ovo neka sasvim druga vremena. Ali, bar vikendima i u letnjem periodu da čovek ne poveruje statistici koja je na poslednjem popisu registrovala tek 42 stalno naseljena stanovnika!
Kad smo već kod statistike, vredi istaći da je na prvom posleratnom popisu bilo 519 stanovnika, već 1953. godine 635, 1961. rekordnih 705 stanovnika Kaćeva, a onda sledi lagani pad do sunovrata 1991. godine kada je upisano tek 198 ljudi. Naredni popis pokazao je surovu realnost gotovo svakog sela u ovom delu Srbije: broj stalnih stanovnika počeo se iskazivati sa dve cifre. U Kaćevu je 2002. godine registrovano 55, 2011. godine 59 a pre dve godine, rekosmo, 42!
-Sredinom prošlog veka četvororazredna škola u Kaćevu je brojala oko stotinu učenika, bilo oko 170 kuća a odavde se na posao u Prijepolje zimi, prtinom, išlo u kolonama. A onda su došle devedesete: malo zbog ratova, malo zbog standarda…helem, Kaćevo se preselilo u Ivanje i Luke, a ko nije direktno otišao „preko grane“ iz rodnog sela, učinio je to sa „prolaznih adresa“ u pomenutim naseljima. Sada nas ima od Bosne i Hercegovine pa do Amerike i Kanade. Najveći deo pomenutih radova se finansira u „tvrdoj“ valuti, ali ima značajan broj povratnika koji su novac zaradili u Srbiji, tačnije u našoj opštini. Ko kaže da se ne može zaraditi i kod nas, kaže Hamzić.
Predsednik mesne zajednice ističe da je selo živnulo, mada je zimi i dalje gotovo pa prazno. Ali, poboljšana je putna mreža, glavni put se zimi čisti prilično redovno, a ni zime nisu kao što su bile.
-Prošle godine je bilo prohodno gotovo od januara do decembra, a kad bi putevi na nekoliko pravaca u selu bili dovedeni u red, verujem da bi se i broj odžaka koji se dime cele godine značajnije povećao. Istina, većinom su penzioneri na stalnoj adresi u Kaćevu, mi smo najčešći i u voćnjacima i na livadama, ali važno je da se sačuva domaćinstvo, da se ne prekida trag. Kaćevo ima idealnu nadmorsku visinu, između 700 i 1150 metara, koja omogućava da se gotovo sve poljoprivredne aktivnosti mogu planirati i organizovati, dodaje on.
Hamzić ističe da je okretanje ka malinarstvu desetkovalo fond voćnjaka. Vreme kako donosi tako i odnosi pa je najveći broj malinjaka napušten ili potpuno iskrčen, pa se opet sade čačanske sorte šljive, kaleme se tradicionalne kruške i jabuke ovog podneblja…Sa oko 150.000 struka maline spalo se na najviše četrdesetak hiljada a taj trend se nastavlja, kaže Hamzić.
-Obnovljena četvororazredna škola ove godine ima četiri đaka. Živnulo je selo i izgradnjom džamije, a putevi i seoski vodovod su nam prioriteti. Na oba sektora ima naznaka da se stanje popravi. U opštini smo dobili uveravanja da će se značajnije ulagati za puteve u selima koja pokazuju nameru da se ponovo popune nekad napuštene kuće i imanja. Vodimo stalne aktivnosti da i Kaćevo bude deo vodovoda koji se radi za Hisardžik. Izvor ima dovoljno kapaciteta, ostaje da se sa komšijama, nadam se, komšijski dogovorimo. Te sve stvari, seoski putevi i voda sa obližnjeg Jadovnika značajno bi ubrzale oživljavanje Kaćeva. Ne kažem da bi se približavali nekim godinama kad je radio lokalni autobus sa dva dnevna polaska, ali pomerili bi se sa dvocifrenog ka trocifrenom broj stalnih stanovnika Kaćeva, uveren je Hajrudin Hamzić, predsednik mesne zajednice.
Blaga klima, čist vazduh, bolji putevi, voda u selu, škola…preduslovi koje Kaćevo, uglavnom, ima. A ono što uliva nadu su ljudi: vredni i ponosni na svoju postojbinu koja iz dana u dan postaje sve lepša i privlačnija. Ulagati u komunalne potrebe takvih sredina bi trebalo da postane prioritet svake lokalne vlasti.
Tekst je nastao u okviru projekta „Selo bez seljaka“ koji realizuje PP Media Prijepolje. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursu za štampane medije i servise novinskih agencija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PP Media